 |
|
|
|
|
|
|
|
ЕТНОЛОГИЈА |
| У овом делу сајта су показани народни обичаји, карактеристике говора у селу, као и мала етно збирка која постоји у основној школи. У плану је приказ и народних ношњи нашег краја и слично. |
|
НАРОДНИ ОБИЧАЈИ |
|
ПАЛАЛИЈЕ
Овај обичај датира још из прадавних времена, из периода старе српске многобожачке религије. На Покладе пред Васкршњи пост (Беле Покладе), кад падне први мрак, сакупи се сав народ из једног дела села на некој од већих раскрсница, носећи на дугачким моткама снопове сламе. У време настанка овог ритуала, слама је била увезана у облику лутке, али се временом тај детаљ изгубио. Зависно од величине села и устаљених навика, зборно место може бити једно за цело село или се, пак, људи окупљају на више места. У Мириловцу се народ скупља чак на двадесетак места. Чим дођу двоје-троје са палалијама, оне се запале и подигну високо, готово вертикално. Како ко долази касније, он своју палалију пали прислањајући је на оне што већ горе. Обично се образује круг, како би све палалије биле једна уз другу и да запаљена слама са свих палалија пада на једно место. На том месту се додавањем још сламе, кукурузовине или грања, распирује већа ватра. Кад палалије догоре, мотке се одлажу у страну и почиње прескакање ватре. Док је ватра још велика, прескачу је само најхрабрији, а како се смањује – прескачу је сви. Кад се сасвим смањи, долази ред и на мању децу. У исто време, обичај налаже да се у охлађеном пепелу ватре нагараве руке и да се тим рукама гараве лица других, кришом, прилазећи им слеђа. Ово би био кратки опис дешавања, а у симболику, порекло, значење и смисао ових обичаја се, за сада, нећемо упуштати. Слични обичаји на Покладе очували су се и код других народа српског порекла и код свих словенских народа. У Русији се овај празник зове Масленица, и на тај дан спаљује се тзв. страшило Масленице, као симбол смене годишњих доба. Лазаревић Дејан
За ближе одређење говора Мириловца, послужићемо се цитатом из књиге Софије Милорадовић „Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља“ (Београд, 2003.): „Говор Параћинског Поморавља настао је као резултат језичких додира, укрштања и мешања на пограничју двају дијалеката: косовско-ресавског, коме у основи припада, и призренско-тимочког, чији су говорници у великом броју вековима стизали као насељеници с разних подручја те јужније територије и чије су се поједине особине током дуготрајног и тесног суживота ових двају дијалекатских организама утискивале у његово косовско-ресавско ткиво. Овај дијалекатски конгломерат, настао превасходно као резултат етномиграционих кретања, садржи у себи црте оба дијелекатска типа – специфично комбиноване.“ За писање ове књиге, аутор је користила и дијалектолошку грађу прикупљену, између осталог, и у Мириловцу, у пролеће и лето 2001. године. Као илустрацију коришћења те грађе у књизи, прилажемо копију странице са обрадом датива намене и давања и копију странице са текстом (причањем) Вере Јовановић. За детаљније упознавање са говором житеља Мириловца, сем већ цитиране књиге, предлажемо и следеће књиге истог аутора: - Дијалекатски текстови из околине Параћина, ППЈ 21, Нови Сад 1985., 165-170. - Основне карактеристике конјугационог система говора Параћинског Поморавља, Саборник (Зборник радова са књижевне колоније у Својнову – манастир Св. Никола), бр. 7-8, Параћин 1996., 15-16. - Темпорални генитив у говорима Параћинског Поморавља, Саборник, бр. IV/15-16, Параћин 1998., 17-20. - Адноминални генитив у прелазним косовско-ресавским говорима Параћинског Поморавља, ЗбФЛ XLIII, Нови Сад 2000., 499-503.
Извод из књиге Софије Милорадовић „Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља“ (Београд, 2003.)
|
|
ЕТНО ЗБИРКА У ШКОЛИ |
 |
|
|
|
|
|
|
