У првој половини 20. века једина забава младих у Мириловцу биле су игранке о Божићу, Васкрсу и другим верским празницима. Такође, и вашари у Параћину су били добра прилика да омладина заигра по које коло, да се дружи и упознаје.

Прве радио-апарате у селу имали су Љуба Ланчин, Дина Дојин, Тома Јовановић.

Пред Други светски рат било је популарно јавно слушање радија код Томе Јовановића, посебно емисија ''Весело вече''. Овај радио је за време другог светског рата, Тома Јовановић сакрио код Појате и тамо тајно слушао вести са фронта, па је тако село било у току са дешавањима у земљи и свету. 

У послератном периоду почиње и приказивање филмова. Пројектор су довозили за сваку пројекцију, а касније је Месна заједница купила свој кино-пројектор (за филмове од 16 мм, као јефтинију варијанту, јер је већ тада било савременијих пројектора). Њиме је, у почетку, руковао један од наставника из школе. Куповином пројектора, филмови су приказивани чешће – једном недељно. Приказивани су или у Дому Културе, или напољу, пројектовањем на платно окачено на зид Дома културе. Пројекције напољу биле су бесплатне, а за унутрашње пројекције се наплаћивао улаз. До 1956. године, док није доведена електрична енергија у село, за покретање пројектора користио се агрегат. Од краја 60-их година пројектором су руковали Станко А. Лазаревић и Светислав М. Петровић. Једно време, они су филмове приказивали и у суседном селу Лебини. Кад су виши разреди основне школе почели да се похађају у ОШ „Момчило Поповић – Озрен“ у Параћину, наставници су сеоски кино-пројектор однели у школу у Параћину.

Први сеоски телевизор купљен је 1959. године. У почетку се налазио у просторији Дома културе до пута (где је сада телефонска централа), а касније је премештан у веће просторије, јер је све више људи долазило да гледа. Од 1960. године је наплаћивана месечна чланарина за гледање телевизора.

Прва јавно изведена позоришна представа коју су припремили мештани села, био је комад ''Јазавац пред судом''. Године 1965. на сцену ступа врло активна генерација мириловачке омладине која гостује и на бинама суседних села. 

Млади из села су своју највећу културно-уметничку афирмацију постигли учешћима на Сусретима села током 60-их и 70-их година ХХ века. Низ година је такмичарска екипа села доминирала у овом такмичењу и била вишеструки победник на нивоу општине Параћин.

Имало је село и своје музичаре. Познати фрулаши били су Стојадин Божиновић, Радосав Божиновић и Милорад Живковић. Милан Пајић је био највештији у свирању на листу. Контрабас су свирали Бранко Милосављевић и Никола Трифуновић. Највећу популарност уживали су, наравно, хармоникаши. Међу првима био је Велибор Трифуновић, а овај инструмент је нашао своје поклонике и међу младима. Традицију су наставили Жељко Живановић, Бобан Антић, Илић. 

Један од најзначијних културних догађаја у селу је, свакако, и излазак из штампе монографије Мириловца 1996. године. Аутор монографије је познати параћински књижевник и публициста Мирослав Димитријевић.

Ново време – нови обичаји. Почетком ХХI века, име Мириловца је постало познато широм Србије и захваљујући Марку Костићу, који је учествовао на такмичењу „Звезде Гранда 2008/2009“, веома популарном међу гледаоцима ТВ „ПИНК“.  Марко је на овом такмичењу младих певача оставио одличан утисак и стекао много поклоника. Такође, он је на овом такмичењу учествовао и у сезони 2012/13.

ДОМ КУЛТУРЕ У СЕЛУ

СУСРЕТИ СЕЛА - КВИЗОВИ

МАРКО КОСТИЋ на такмичењу за ЗВЕЗДЕ ГРАНДА 2008/2009.