Поздрав свим нашим драгим земљaцима који се налазе у расејању широм света. Овај сајт је и прилика за њих да виде своје село, макар и преко Интернета, да се упознају са неким подацима и чињеницама које до сада можда нису знали.

Овом приликом их позивамо да нам се јаве уколико желе да својим казивањима обогате ову страну намењену њима.

МИРИЛОВЦИ У ИНОСТРАНСТВУ

Одлазак Мириловчана на рад у иностранство почео је тек у другој половини 20-ог века. Те одласке можемо поделити у пет етапа:

- непосредно по завршетку II светског рата, право из немачког ропства

- крајем 50-их година, нелегалном емиграцијом

- крајем 60-их и 70-их година, легалним одласком на тзв. привремени рад

- током грађанског рата у Југославији 90-их година 

- одласци по уговору са страним фирмама 

I ЕТАПА 

У првој етапи, из села су отишли Вукадин Ж. Тасић (1914.) и Христивоје Павловић. Они су почетком II светског рата одведени у ропство у Немачку, али се по ослобађању 1945. године нису вратили у земљу, већ су отишли у Аустралију и Америку.

II ЕТАПА 

Први случај емиграције из села имамо 1956. године. Радомир Павловић отишао је у Америку.

1958. године Тиле и Чера су такође покушали да емигрирају, али су враћени са границе.

Негде 1959/60. године Радомир М. Миловановић (1932.) се прво пребацио у Аустрију а одатле отишао у Аустралију.

1966. године отишао је Душан Грујић.

III ЕТАПА 

1968/69. године мења се државна политика по питању одласка из земље, тј. дозвољен је легални одлазак „на привремени рад" у иностранство.

Одмах потом, 1969. године, већа група Мириловчана одлази у Немачку - Дража Тодоровић, Жарко М. Милојевић, Жика Живковић, Слободан Грујић, Радивоје, Дане Божин, Божирко, Милан Димитријевић, Милован Болин, Будимир Ж. Живановић, Станимир Ж. Живановић, Цане и Петар Гагин одлазе у Аустрију.

Славољуб Милојковић одлази у Швајцарску. 

IV ЕТАПА 

По избијању грађанског рата у Југославији 1991. године и са почетком веће економске кризе, у иностранство одлазе још двојица Мириловчана. Славиша Ж. Милојевић (1968.) 1991. године одлази у Немачку, а следеће, 1992. године у Немачку одлази и Славко А. Којић (1965.).

V ЕТАПА 

Током прве четири етапе, Мириловчани су одлазили углавном у богате земље Западне Европе, САД и Аустралију. Одласци по уговору (са домаћим или страним фирмама), Мириловчане су одвели и у друге крајеве света - у Азију и Африку.

1994. године Дејан М. Лазаревић (1967.) је отишао у Русију и одлазио неколико пута (Сибир, Далеки Исток, Москва), закључно са 2007. годином, када је радио у Казахстану.

Драгиша Живановић (1963.) и Предраг С. Миленковић (1962.) су отишли на рад у Гвинеју.

Јасмина Мијајловић (1965.) је радила у Либији, све до побуне и свргавања Моамера Гадафија, 2011. године. 

Дејан М. Лазаревић у Москви, током реконструкције аеродрома Шереметјево (фото 2006.)

ПРИКАЗ ОДЛАЗАКА ПО ЗЕМЉАМА И ТАБЕЛАРНИ ПРЕГЛЕД МИРИЛОВAЦА

КОЈИ ТРЕНУТНО ЖИВЕ И РАДЕ У ИНОСТРАНСТВУ

 У Швајцарској: 

Славица М. Пајић, удата Обрадовић, живи у Швајцарској, у Лозани. Имала је ауто-превозничко предузеће за превоз путника на линији Женева – Прокупље. Својим аутобусом је 1996. године превозила фудбалере Савезне Републике Југославије на светско првенство у Француској.

 У Немачкој: 

Душан Грујић је први из села емигрирао у Немачку, негде 1965/66. год. Прво је провео 3-4 месеца у логору у Француској, а онда је прешао у Немачку.

Први талас легалног одласка на привремени рад у Немачку био је 1968/69. године. Тада су отишли Радомир Јаћимовић, Радивоје Божиновић, Живота Живковић, Слободан Грујућ и Будимир Ж. Живановић (1935.).

Милан Манојловић је отишао 1971/2. године. 

 У Француској: 

Од свих земаља, најмање Мириловаца је отишло на рад у Француску.

Први је отишао Зоран Димитријевић, а касније му се придружила и супруга Љубинка. Имају ћерке Емилију (1967.) и Марију. Емилија се удала и живи такође у Француској.

Стојан Манојловић је отишао 80-их година. После извесног времена одвео је и супругу Драгицу и синове Дејана и Драгана. 

 У Шведској: 

 У Америци: 

У Америку је први отишао Раде Павловић (1933/34.). Емигрирао је 1956. године.

Каја Д. Павловић (1937/8.) је такође једно време била у Америци.

Крста Павловић је био у Америци и вратио се у село као пензионер. Умро је 4 године по повратку. 

 У Аустралији: 

Вукадин Тасић је у Аустралију отишао право из немачког ропства, по завршетку II светског рата. Жена Станија је отишла код њега 1956/7. године.

Радомир Миловановић је 1958/59. год. емигрирао из земље. Једно време је провео у Аустрији, а онда је отишао у Аустралију.

Мирко Тасић и његова супруга Нада били су у Аустралији 6 година.

Стојан Васић је два пута био у Аустралији. Први пут је био 6 година, од 1965. до 1971. године. 

 Мириловчана има расутих по целом свету. Како по Европи, тако и у Аустралији, Америци, Африци, ...

Моји су другови расути по целом свету,

и ја их понекад сретнем на интернету!

Драгиша Живановић - Гиле и Предраг Миленковић -Пеђа, радe у Африци.

Небојша Манојловић живи и ради у Сијетлу (САД).

Колонија Мириловаца је посебно велика и у далекој Аустралији.

Тамо живе и раде већ дуго година породице Живановића, Тасића и др.

Од Европских земаља, Немачка је на првом месту по броју наших.

У Немачкој су Славко Schirmer (Којић), Славиша Hartmann (Милојевић) - Рамбо, Јагода Kellermann (Mилојевић), Млађан Живковић,  Драган Живановић, Снежана DiMaggio (Живановић) и многи други.

Славко Schirmer је од 1992. у Немачкој (Niedersachsen - Доња Саксонија).