ПРВА ШКОЛА

Прва школа у Мириловцу подигнута је 1910. године од дрвета, у центру села, на месту испод данашњег Дома културе. Поред школе направљена је и звонара. Звоно је купио тадашњи школски одбор новцем који је прикупљен од житеља села. Дрвене стубове за звонару поклонили су Будимир Милојковић и Радомир Костић. 

Та прва школска зграда имала је две учионице, ходник и стан за учитеља. Први мириловачки учитељ био је извесни Арнаутовић, како се сећају најстарији мештани. У школу је у два одељења ишло око 80 ученика.

Стара звонара са школским звоно (фото 2005.)

ДРУГА ШКОЛА

Седе: гости (непознати) Стоје у првом реду: Милен М. Живковић (1868.), Илија М. Пајић (1872.) – председник општине Мириловачке, ?, Никола Д. Димитријевић (1859.), ?, ?, Мика Н. Костић – писар, Костић (Владин отац), Миодраг Јовановић - учитељ, Миладин Д. Павловић (1885.) Стоје у другом реду: ?, ?, Милен Костић (1870.), Светозар М. Живковић (1871.) Стоје у трећем реду: Антоније М. Јелић (1862.), Милисав Стефановић – кмет, Милан Симић - одборник

Слика са отварања нове школске зграде између два рата

Друга школска зграда саграђена је после 1. светског рата, а прве ученике је примила већ 1921. године и то генерацију деце рођене 1914. године. Налазила се на месту испод садашње зграде Дома културе, али улаз није био окренут ка путу, већ ка дворишту. Упоредо са зградом школе изграђен је један стан за учитеље.

 Између два светска рата у селу је учитељевао Миле Јовановић.

 Школски план и програм од отварања школе до почетка Другог светског рата мењан је три пута. Све до 1926. године учило се по плану донешеном пре Првог светског рата. У школи се изучавала наука о вери и моралу, српско-хрватско-словеначки језик, земљопис, историја Срба, Хрвата и Словенаца, познавање природе, цртање, лепо писање, ручни рад (мушки и женски), певање, гимнастика и дечје игре. Измена плана 1941. године није ништа битно променила у образовању ученика, сем што је уведен нови предмет - грађанске науке. 

Крајем 50-их година ХХ века, инспекција је зграду прогласила небезбедном и настава је надаље организована у згради Дома културе. Међутим, једна од учионица је и даље служила за наставу, т.ј. као кабинет за ручни рад (опште-техничко образовање).

ТРЕЋА ШКОЛА

Дом културе у Мириловцу

Изградњом Дома културе, 50-их година 20. века, неке његове просторије су једно време служиле као учионице, а друге као стан за учитеље.

Све до 1960. године у Мириловцу је постојала само четвороразредна школа. Те године Мириловац добија осмолетку, у коју долазе и ученици из суседног села Лебине. Прва генерација ученика која је завршила осам разреда у селу била је она рођена 1948. године.

 ЧЕТВРТА ШКОЛА

Зграда мириловачке школе (фото 2004.)  

Нова школска зграда почиње да се зида 1964. године, поред темеља цркве започете 1944. године. Школа ''Иво Лола Рибар'' прве ученике примила је 1967. године. У односу на претходну, нова школска зграда изгледала је велелепно: осам учионица, наставничка зборница, широки ходник, кухиња...  Поред школе изграђена су и два стана за просветне раднике.

Временом се у селу рађа све мање деце, те седамдесетих година школа губи самосталност и постаје истурено одељење ОШ ''Момчило Поповић Озрен'' из Параћина. Неколико година касније школа у Мириловцу постаје четвороразредна, а ученици старијих разреда путују у Параћин, у матичну школу "Момчило Поповић - Озрен".

Школске 1996/97. године у први разред су пошла само 4 ђака. Други разред је похађало 7, трећи - 8 и четврти - 11 ученика. Сем смањеног наталитета, главни разлог малог броја деце је и прелазак многих породица да живе у Параћину.

Од седамдесетих година у мириловачкој основној школи службује само по двоје учитеља.

Пријем првака 1981. године

Сликање ученика (фото 2003.)

Школа са новом фасадом (фото 2007)