РЕЉЕФ И ЗЕМЉИШТЕ

Терен на коме лежи атар села Мириловца је нагнут према северу а чине га благо заталасане косе, брда, долине, увале и равница у долини речице Грзе. Највиша кота у атару је 328 метара и налази се на висоравни код локалитета Сталајска бара, јужно од села. 

Према наводима др Б. Иванића, настанак земљишта у овој области се везује за период алувијала, неогена и горњег гликоцена. Почетком тријаса, преко првих формираних наслага надире море и црвене пешчаре у дубини земље полако прекрива кречњак. Крајем мезозоика Панонско море се повлачи, али иза себе оставља језерске басене. Атар Мириловца је на благој падини Црничког басена, чијим је кањоном вода и отекла према моравској котлини.

Земљиште које преовладава је у  смоница и гајњача које према квалитету спадају у 3 и 4 класу, мада у долини реке Грзе има и друге класе. Земљиште је углавном искрчено и служи за земљорадњу, док је у мањем обиму под шумом и ливадама.

В О Д Е

Атар села Мириловца испресецан је водотоцима реке Грзе, Бресничког потока, сеоског потока и Лозичког потока. Бреснички и сеоски поток припадају сливу реке Грзе, а Лозички - сливу реке Црнице. Укупна дужина свих водотокова у атару је око 10 километара.

Мештани пију бунарску воду. Неки је природним падом доводе из околине села до кућа, а власници дворишних бунара користе пумпе и хидрофоре.

Вода на овом терену је прилично квалитетна и никада није била узрочник неких болести.

 РЕКА

Река Грза пресеца атар на североисточној страни. Тече са истока, из лешјанског атара, прелази преко мириловачког и улази у давидовачки атар, у коме се убрзо улива у већу реку Црницу. Иначе, у селу нико не користи име Грза, већ је сви одвајкада зову само Река.

Поред главног корита, паралелно се протеже и тзв. Јаз. У време док су многи мештани гајили поврће на плодној црвеници око реке, почетком лета би одлазили да на одређеном месту преграђивањем скрену један део воде из главног корита да тече Јазом. На тај начин и баште које су биле са обе стране Јаза могле да се наводњавају.

Купање у реци Грзи - вир Ситнаре (на слици Лазаревић Дејан, Лазаревић Ненад, Мијајловић Љубиша и Којић Драган) - фото 1986.

С пролећа и за време великих киша, Река се излива из свог корита и наноси велику штету усевима. Од осамдесетих година, од како се са њеног врела узима вода за градски водовод, преко лета пресушује.

После изливања у пролеће 2010. године, чак ни преко лета се није у потпуности вратила у корито. Изостала је интервенција надлежних општинских служби (као и самоорганизовање мештана) да се уреде прокопане обале на месту изливања, тако да су многе њиве остале необрађене и под водом, а пут до Реке је током целе године био непроходан за пешаке.

Део поллављеног пута до реке (фото 2009.)

Прелаз преко реке - спруд (фото Д. Лазаревић)

 ПОТОЦИ

Бреснички поток (Бресничка река или Бресница) извире испод планине Бабе, у плањанском атару и тече према северу. Североисточно од Мириловца добија воду и из два извора која се налазе непосредно поред његовог корита. Извори се зову Бела вода и Булина вода. Даље поток тече преко Селишта и Ситнара, и код Давидовца се улива у Грзу.

Само насеље Мириловац лежи на обалама сеоског потока који извире југоисточно од села, т.ј. настаје од воде коју даје Ласкина чубура. Око 300 м даље, на имању Милојевића, поред самог потока, налази се још један извор који не пресушује и који га  својом водом увећава. Још пар стотина метара низводно у  поток се сливају воде из још једног извора, тзв. Џониног кладенчета, које се налази на потесу Тршевина. Пре уласка у село у њега се улива и поточић који настаје од Ђурићске чесме. На излазу из села тече према северу. На километар и по од села у великом луку скреће на североисток и у свом доњем току протиче између Дубља и Орница. Улива се, такође, у Грзу, ниже Бреснице. Иначе, овај поток пресушује, тј. нема воду преко целе године.

Горњи поток (фото 2010.)

У ноћи 16. јуна 1999. године, услед обилних вишедневних киша, дошло је до поплаве у доњем делу села. Набујали поток, коме је сужено корито постављањем цеви, излио се. Поплављене су кућа и продавница Владе Живковића, Видану Милановићу удавило се пар прасића и живина, а страдале су и свиње Милета Пајића и Дејана Савића.

Током 2003. уређен је прелаз преко потока на главном путу.

На самом почетку 2011. године, каменом су озидане обале потока код сеоске чесме.

Озидане обале потока (фото 2011.)

Лозички поток, такође, извире у атару Мириловца, западно од самог насеља и тече према западу, готово паралелно са путем Мириловац - Параћин, да би се после два километра изгубио. И овај поток пресушује.

 КЛАДЕНЦИ

 У одељку о потоцима, поменули смо два у сливу Бресничког потока (Бела вода и Булина вода) и три у сливу сеоског потока (Ласкина чубура, Џонино кладенче).

Непосредно уз сам сеоски поток, на потесу Горњи поток, налази се још један уређен кладенац.

Један од кладенаца уредио је Бора Лулин и у бетону урезао следећи натпис „Подигао Бора зидар Свете Петке“. Натпис је мало двосмислен, те појашњавамо да Бора није учествовао у зидању оближњег манастира Св. Петке, него је овај кладенац уредио и посветио га Св. Петки.

Поред већ поменутих извора, у атару постоје још два стална - то су Вуцин кладенац на потесу Стражара и кладенац на потесу Смрдан, на имању Зорана Живковића. Вода са извора на Смрдану не стиже да се улије у Грзу, већ нестаје кроз порозну земљу.

Вуцин кладенац

Kладенац на Смрдану

 ЈАВНЕ ЧЕСМЕ

Осим природних кладенаца, у селу постоје и две изграђене јавне чесме. Чесма у центру села саграђена је 1938. године од стране Централног хигијенског завода из Београда. Састоји се од три зида, од којих су крајњи наомак и закошени у односу на средњи. Зидана је од тесаног камена, Поред самог потока сазидано је велико корито за појење стоке. Уређивањем обала потока почетком 2011. године, ово корито је затрпано земљом и више се не назире место где је некада било. Од седамдесетих година, кад су скоро сва домаћинства довела воду у дворишта, чесма губи на свом значају. Око ње се више не окупљају млади, нико не дотерује стоку да напоји.

Чесма у Мирном потоку

Ђурићска чесма, задужбина народног посланика Милоја Антића, налази се на јужном крају села, у једној удолини, у тзв. Ђурићској мали. Некада је око ње бујао живот, свраћали су уморни ратари да се напију и захвате воде, а чобани да напоје стада у кориту испред ње. Од чесме је отицао и мали поточић, који се уливао у сеоски поток. Од краја 70-их година 20. века, од како је престало напасање стоке око ње, њена околина све више бива запуштена. Данас је практично зарасла у шибље и коров и врло тешко јој се може прићи.

Ђурићска чесма

Биљни и животињски свет

Биљни  свет

Животињски свет