 |
|
|
|
|
|
|
| Историја |
|
Легенде о настанку и имену Према првој легенди, у сталној потрази за погодним местом за своју насеобину, преци Мириловчана зауставише се у подножју планине Бабе и ту започеше миран пастирски живот, јер свега за живот беше у изобиљу. Међутим, почели су са истока и севера да дувају јаки ветрови, који су загорчали живот сељана, а село се прозва Ветровац. Народ стаде да тешко обољева од последица хладних ветрова и да подлеже пред силама природе. Требало је борити се против ове невоље. И на савет једног калуђера мештани су кренули да траже неки мирнији крај да би се преселили. И тако насеље би исељено у увалу једног потока, где има ветрови не могаше ништа. Ловци који су тражили мирно место, уловили су свој мир неколико километара ниже уз Мирни поток, а насеље доби име од мир и ловац - Мириловац. Друга легенда о настанку назива села говори о два брата Мирилу и Мирни који су путовали овим крајевима са својим породицама, тражећи погодно место где би се населили. Место за село први одреди старији брат Мирил и показа место код Кулајне, у подножу планине Бабе. Али, село је касније морало да се исели због нездравог положаја на ком беше. Мирил сиђе у увалу потока и по њему се ново насеље прозва Мириловац. Други брат Мирна оде у Лештар са својом породицом и то насеље доби име Лешје. Мириловац
у
историјским
списима
Грб Мириловца
Главна сеоска чесма (фото 2004.) У атару Мириловца до сада нису пронађени остаци насеља из праисторијског периода, али их је засигурно било, јер су насеља из времена преласка из бронзаног у камено доба пронађена у околним атарима - Текији, Бусиловцу, Лешју, Давидовцу. Било је налаза новца из римског периода. Стефан Душан ову, тада пограничну област, даје 1346. године у властелинство жупану Вуколславу. Њега Наслеђује његов син, војвода Цреп. У годинама после Маричке битке (1371.) Мириловац је, са целим Поморављем, доспео под власт Лазара Хребељановића. У Браничевском тефтеру из 1467. године, поред манастира Раванице убележено је име манастира Мириловца. 1459. године ове крајеве запоседају Турци. Крајем 17-ог века, по завршетку Аустријско-турског рата, настала је бежанија под Арсенијем Чарнојевићем и ови крајеви су готово запустели. Стање се лагано почело поправљати, а онда је поново избио рат између Аустрије и Турске (1716-1718.). Са овим ратом и господар се променио. Сада је, Пожаревачким миром, Мириловац припао Аустрији. Аустријска администрација основала је Параћински дистрикт. Сачињавало га је 14 пустих и 9 насељених места са 48 породица. За аустријске владавине (1718-1739.) учињен је 1737. године попис, по наредби београдског митрополита, из кога видимо да је Мириловац имао 12 домова. Према попису који су Аустријанци вршили 1717. године село се помиње међу 16 насељених и 54 запустелих села. Године 1718., када Параћин и околину окупирају Аустријанци, село Мириловац је имало само 4 домаћинства. После 17 година број становника се повећао на 12 домова. 1737. године долази до новог рата, и за две године престала је аустријска владавина и поново су дошли Турци. Током Руско-аустријско-турског рата 1788. године, Срби 1789. године преотимају од Турака овај крај, али га већ 1790. године Турци поново освајају. 1832. године Милош Обреновић је Србији присајединио још шест нахија, међу којима и Параћинску, са Мириловцем. Историјски значајни локалитети Булина вода, Бела вода, Бресница, манастир Мирилово, Ласкина чубура,...
|
